Samo ovako se možete zaraziti! Ovih 9 činjenica o koronavirusu niko ne zna! – Balkanske Zvijezde

Samo ovako se možete zaraziti! Ovih 9 činjenica o koronavirusu niko ne zna!

5e55a05b-d4a0-49a0-8fd0-2bbd0a0a0a64-koronavirus-10-1200x900-690x480-1.jpg

Koronavirus, koji je do sada zarazio više od 100.000 ljudi i odnio oko 3.500 života, jeste veliki izazov ne samo u zdravstvenom smislu, već i u političkom i ekonomskom.

Virus se širi i zbog činjenice da se tehnologije i industrija razvijaju pa su danas putovanja sa kontinenta na kontinent znatno lakša i brža nego ranije.

Međutim, upravo zbog razvoja tehnologija, sviojet nikada ranije nije imao bolje alate da bi se borio protiv globalne epidemije.

Znamo šta je u pitanju
Injasio Lopes Gonji, španski profesor mikrobiologije i virologije, napisao je članak za “Konverzejšn” u kojem kaže da je virus koji je izazvao ozbiljne upale pluća u Vuhanu identifikovan za svega sedam dana otkako je zvanično objavljena epidemija 31. decembra u tom gradu, a svega tri dana kasnije objavljene su sekvence genoma. Poređenja radi, virus HIV je identifikovan tek dvije godine nakon što se pojavio 1981. godine.

Znamo i da je kovid-19 prirodan i da je povezan sa sličnim koronavirusima koji se mogu naći u slijepim miševima. Može i da mutira, ali to ne čini često.

Možemo da se testiramo na njega
Do 13. januara – tri dana nakon objavljivanja sekvence genoma – dostupan je pouzdan test koji su naučnici na odjeljenju za virologiju berlinske univerzitetske bolnice “Čarit” razvili uz pomoć stručnjaka iz Roterdama, Londona i Hong Konga.

Znamo kako da ga obuzdamo
Izgleda da su se kineske drakonske mjere zaštite i karantini pokazali efikasnim. U petak je u Kini zabilježeno 99 novih slučajeva i to je najniža cifra za šest nedjelja. U nekoliko kineskih provincija nije bilo novih slučajeva već nedelju dana, a neke sada ponovo otvaraju škole.

U mnogim zemljama su infekcije u definisanim klasterima što bi trebalo da im omogući lakše savladavanje epidemije.

Ne možemo lako da se zarazimo i možemo da ga ubijemo
Često, pažljivo pranje ruku, kao što sada svi znamo, jeste najefikasniji način da se zaustavi prenošenje virusa, dok će rastvor etanola, hidrogen peroksida ili izbeljivača dezinfikovati površine.

Visok rizik od zaraze imaju oni koji žive ili imaju direktan fizički kontakt sa nekim zaraženim, kojima neko kašlje i kija u lice ili dođu u kontakt sa korišćenom maramicom, ili jednostavno budu licem u lice u kontaktu sa zaraženim na manjoj udaljenosti od dva metra duže od 15 minuta.

Dakle, ne možete da se zarazite ako samo prođete pored nekog zaraženog na ulici.

U većini slučajeva simptomi su blagi i mladi ljudi imaju mali rizik od zaraze
Prema istraživanju na 45.000 potvrđenih infekcija u Kini, 81 odsto slučajeva zaraze prouzrokovalo je samo blažu bolest, 14 odsto pacijenata imalo je simptome koji su opisani kao “teški”, a samo pet odsto su smatrani “kritičnim” pri čemu je polovina njih rezultirala smrću. Samo tri odsto slučajeva tiče se ljudi mlađih od 20 godina, djeca izgleda da su jedva pogođena virusom, a stopa smrtnosti za mlađe od 40 godina iznosi oko 0,2 procenata.

Stopa smrtnosti raste kod starijih od 65 godina, a dostiže skoro 15 odsto kod starijih od 80 godina, posebno kod onih koji su već imali srčana ili pluća oboljenja.

Ljudi se oporavljaju od njega
Hiljade ljudi širom sveta svakodnevno se oporavlja od korona virusa, pokazuju dnevni izveštaji “Vorldometer” i Instituta “Džons Hopkins”.

Stotine naučnih tekstova je već napisano o ovoj bolesti
Samo u Americi je do sada napisano najmanje 539 naučnih članaka o kovidu19 što možete da provjerite i na sajtu PubMed. Oni govore o radu sa vakcinama, terapijama koje se koriste, epidemiologiji, dijagnozama i kliničkoj praksi. Radi se o mnogo bržem naučnom radu nego što je to bio slučaj sa SARS-om.

Postoje prototipi vakcine
Komercijalne farmaceutske i biotehnološke laboratorije poput “Moderne”, “Inovio”, “Sanofi” i “Novavak”, kao i akademske grupe poput one na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji – od kojih su mnoge već radile na vakcinama za slične viruse povezane sa SARS-om – imaju prototipe preventivnih vakcina u razvoju, od kojih će neki uskoro biti spremni za testiranje na ljudima (mada će njihovoj efikasnosti i bezbjednosti trebati vremena da se utvrdi).

Desetine tretmana se već testiraju
Do sredine februara bilo je više od 80 kliničkih ispitivanja za antivirusno liječenje, a većina se već uspešno koristi u liječenju drugih bolesti.

Lijekovi poput remdesivira (ebola, SARS), hlorokvin (malarija), lopinavir i ritonavir (HIV) i baricitinib (reumatoidni poliartritis) testiraju se na pacijentima koji su se zarazili korona virusom, a u nekim slučajevima se liječenja primjenjuju i pomoću vještačke inteligencije. (novi.ba/foto:print screen novi.ba)

Odgovori